Blizanacki plamenovi brak

Dating > Blizanacki plamenovi brak

Click here: ※ Blizanacki plamenovi brak ※ ♥ Blizanacki plamenovi brak

Vrlo su česti slučajevi telepatije, prijenosa misli, vršenja radnji istovremeno čak i kada su kilometrima razdvojeni. Srodne duše anuliraju koncept vremena i prostora jer žive u totalnoj simbiozi koja nadilazi zemaljske limite. To uverenje smo nasledili od naših predaka, unazad mnogo mnogo generacija. Samo iz tog razloga često ostaju sami i ostavljeni kad su u pitanju ljudi koji ne mogu da podnesu lutanje pogledom kod frajera ili zločesto zavođenje kod žena.

Svoju Stazu ka svjesnosti možeš ubrzati ako u molitvi ili meditaciji pozoveš svoju Ja Jesam prisutnost da otvari unutrašnji kontakt srca sa tvojim blizanačkim plmaenom. Nemam precizan odgovor na ovo pitanje, ali imam svoju teoriju o tome, kaže Nina. Ovo je sastavni deo Misije Blizanackih Plamenova … Da odrze Objedinjeno Polje Bezvremenosti na planeti… koje se postize kroz medjusobno prisustvovanje. Jer kako zračimo, tako privlačimo! Ako bi Hefet, sin Zeusov, upitao neki par: da li želite biti celoviti, uvek i danju i noæu zajedno?

Zakasnili smo èitavu deceniju. Mnogi su autori o ovome govorili, s raznolikom terminologijom. Točno to osjetimo i znamo! Možda su im se staze okrstile tokom društvenog života, ili živjeli su jedno pored drugog, a da to nikad nisu znali.

- Ustreli me surova istina Da neæemo se možda nikad celim biæem dodirnuti Bojim se pomisli...

Magnetsku privlačnost koja me vukla ka njemu. Ponekad ne bih želela da idem u tom pravcu jer je to bila nemoguća ljubav ali su me noge nosile same. Pitala bih ih koga vi slušate: mene ili njega. Srce je želelo ono što je želelo i duboko sam ga osećala u duši. Nisam mogla podneti da ga ponovo izgubim. I sama pomisao na to je bila nepodnošljiva. Kad bismo bili zajedno i u svakoj vrsti kontakta, potpuno bih se stopila sa njime i sve drugo bi prestalo da postoji i ima bilo kakvu važnost i značaj za mene. To su bili uvek trenuci neverovatno dubokog stapanja i prožimanja - doslovnog nestajanja u njemu. Sem nas ništa više nije bilo važno i nije imalo nikakav smisao. Susreti su bili predivni, ali je razdvojenost postajala nepodnošljivo bolna. Znala sam da me u ovom životu čeka nešto što moram da učinim pre nego što se sjedinimo. Stoga sam se postepeno sve više udaljavala od njega i počela da se oslanjam na sebe, ne da bih pobegla od njega, već da bih našla sebe i stekla snagu da se stopimo, a da pri tome ne nestanem. Bila sam svesna njegovog postojanja i ljubavi i to je često bila velika podrška u svemu što me je čekalo i kroz šta je trebalo da prođem. Skoro svaki put kad bismo se čuli ja sam se rasplakala od duboke dirnutosti i sjedinjenosti jer bi uvek dotakao najdublje nivoe moga bića i duše. Znao je da izgovori pravu reč, da me oseti, podrži i često provede kroz stanje u kome bih se zaglavila i otvori mi potpuno nove horizonte i nivoe postojanja. Često me je osećao i poznavao bolje nego ja sebe. Znala sam da je uvek tu za mene jer mi je to u važnim trenucima pokazao hiljadu puta. U nekim stvarima koje su mi bile jako važne nisam osećala da se raduje za mene u potpunosti i da me podržava iz dubine srca. To mi je jako smetalo. Osećala sam da me izdaje on, koji mi je bio najbliži od svih. Naravno kada nismo bili zajedno nepogrešivo je hodao po svim mojim žuljevima. Umeo je da izabere najgori momenat da nešto kaže ili učini. Da bi mogli da se ponovo stopimo prvo sam morala da pronađem i ostvarim sebe. Da prođem neke stvari sama i obavim neke poslove, otplatim neke dugove. Sve ređe smo bili u kontaktu. Gurala sam ga od sebe jer nisam želela da žrtvuje svoj život zbog mene i svoju priliku da se ostvari - osećala sam da moram da ga se odreknem da bi mogao da ostvari svoju sudbinu i bude na svom putu i to je bilo neverovatno bolno odricanje koje me je iskidalo na hiljade komadića. To je kao da se odričete najdubljeg, najvrednijeg i najistinitijeg dela sebe da biste našli sebe. A ništa zapravo nisam mogla da mu ponudim sem ljubavi, svog srca i duše i pripadala sam mu potpuno bez ostatka. Znala sam da smo blizanačke duše. Volela sam ga i srcem i dušom. Zapravo smo postajali sve bliži što smo ređe bili u kontaktu. Razišli smo se, a onda je jednoga dana sve počelo da se menja. Izgubila sam ga da bih našla sebe, a onda sam našla i njega. Na unutrašnjem planu je počelo da dolazi do stapanja i prožimanja na jednom potpuno novom mnogo višem nivou. Lepotu i dubinu ovog stapanja i stanja, povezanosti, bliskosti, slobode, samosvesnosti, prihvaćenosti, usklađenosti, harmonizacije, podudaranja, sklada, razumevanja jako je teško opisati. Jutros mi je rekao, 'nakon što sam Ja postao Ti sada i Ti sada postaješ Ja'... Rekla sam mu da to znači da je sada došao i red na mene da mu vratim svu ljubav i pomoć koju mi je pružio - oboje smo se slatko smejali. Sada smo svesni jedno drugog i ljubavi kojom se volimo - stopljenosti i sjedinjenosti u Jednosti. Hvala blizanačkim dušama koje se bile otvorene da za ovaj tekst iznesu sopstveni doživljaj i spoznaju blizanačkog procesa, kao i faze ujedinjenja dostignute u svom odnosu, kako priča o blizanačkom plamenu za nas ne bi ostala imaginarna teorija, mit ili legenda.